Da li vam se dogodilo da radije izbegnete određenu socijalnu situaciju, jer vam je previše uznemirujuća ideja da će vas neko negativno proceniti dok, npr. prezentujete svoj mesečni izveštaj, te vas obuzima strah da ćete sve „zabrljati“ i osramotiti se pred kolektivom? A sve to praćeno je ubrzanim lupanjem srca, osećajem stegnutosti ili bola, znojenjem dlanova, crvenilom u licu, plitkom disanju…?

Socijalna anksioznost definiše se kao strah zbog kojeg se izbegavaju socijalne situacije u kojima postoji mogućnost da će osoba biti izložena negativnoj proceni od strane drugih.

Iako socijalno anksiozne osobe imaju potrebu da ostave dobar utisak i ostvare vezu sa drugim ljudima, one ipak žele da izbegnu negativnu procenu. U većini socijalnih situacija, kao što je upoznavanje drugih ljudi, kontakt sa autoritetom, posmatranje od strane drugih prilikom obavljanja nekih aktivnosti, kada su u centru pažnje ili su kritikovane, osobe sa socijalnom anksioznošću doživljavaju značajan distres (reakcija na stresni događaj) u emocionalnom smislu, što ukazuje da postoji povezanost između načina razmišljanja i pojave karakterističnih emocija i ponašanja za datu socijalnu situaciju.

Dakle, osoba na karakterističan način obrađuje i struktuira informacije koje dobija iz svog okruženja, te na odgovarajuće načine razmišlja i interpretira te „okidače“. Pa tako, socijalno anksiozna osoba:

  1. Pridaje nepotrebnu važnost određenom ponašanju u socijalnoj situaciji;
  2. Uverena je u izrazitu važnost ponašanja u socijalnim situacijama zarad formiranja i očuvanja socijalnog imidža, uz paralelnu negativnu uverenost osobe u svoje socijalne veštine;

  3. Teži da procenjena ponašanja pripiše celokupnoj ličnosti (a ne samo ponašanju) čime se potkrepljuje i održava negativna slika o sebi, a osoba se oseća manje vredno.

Isto tako, osobe sa socijalnom anksioznošću često imaju tri vrste disfunkcionalnih uverenja u vidu:

  1. Izražavanja visokih standarda o socijalnim sposobnostima osobe (npr. „Ne smem pokazati znake slabosti.“);
  2. Uslovljeno negativno uverenje o socijalnoj proceni od strane drugih osoba („Ako sam tiha, ljudi će misliti da sam glupa.“);

  3. Neuslovljen negativan doživljaj sopstvene ličnosti („Ja sam nedopadljiva.“).