Život u zajednici ume da bude interesantan i zahtevan na više načina. S tim u vezi, uvek je aktuelno pitanje kako naći balans i adaptirati se zajednici i svemu što ona podrazumeva, a pri tome ostati dosledan sebi.Naime, postoji saglasnost da je važno napraviti balans između posla i porodičnog života, kako zbog psihološkog blagostanja, isto tako i zbog zadovoljstva i opšteg doživljaja postojanja harmonije u životu pojedinca.

Veliki broj uloga (zaposleni, suprug/supruga, majka/otac, snaja/zet, zaova/šurak…) koje pojedinac ima u životu u zajednici, pored svih prednosti koje ona sa sobom nosi (pomoć pri čuvanju dece, obavljanju različitih kućnih poslova i obaveza…) često umeju da budu izrazito zahtevne za osobu, što može da doprinese različitom broju problema u porodičnom životu (konflikti sa decom, loši odnosi sa partnerom, njegovom/njenom porodicom, razvod braka…). U porodici u kojoj ima puno članova postoje brojne veze, pri čemu svaki član porodice ima odnos sa svakim članom porodice, što uključuje kako granice među njima isto tako i prema okruženju.

Postojanje velikog broja uloga u zajednici može se prihvatiti na pozitivan i negativan način. Pozitivno prihvatanje uloga podrazumeva pravljenje balansa u svakoj od uloga, kroz ulaganje jednakog napora, posvećenosti, pažnje i brige, dok je sa druge strane, negativno prihvatanje uloga u zajednici (ali ne samo u zajednici) praćeno apatijom, cinizmom, slabim ulaganjem napora i predusretljivosti. Međutim, postojanje konflikta u obavljanju različitih uloga nije ništa novo i neočekivano. Ukoliko postoji pozitvan odnos ka različitim ulogama, konflikt koji se može javiti je ili pravovremeno preveniran ili razrešen pre nego su problemi postali hronični u porodičnom životu. To je moguće postići uz pravovremeno prihvatanje svake od uloga, posvećujući joj dovoljno truda i pažnje.

Pored toga, često imamo priliku da čujemo da supružnik ne posvećuje dovoljno pažnje emocijama svog partnera, da izbegava da prihvati odgovornost za kućne poslove i zajedničke životne obaveze, što vremenom može da eskalira u svakodnevne svađe i razmirice, a to, ne samo da utiče na život u zajednici, nego se odražava na poslovne obaveze i radnu produktivnost usled lošeg raspoloženja i koncentracije.

Naime, pored prihvatanja različitih uloga, potrebna je i pozitivna procena sebe (koja se može ogledati kroz emocionalnu stabilnost, samoefikasnost i samoprihvatanje), zadovoljstvo životom, kao i visok nivo energije i nizak nivo stresa na radnom mestu, kako bi pojedinac uspostavio dobar životni balans.

Sve to je lakše reći nego uraditi, zar ne? Ono što je činjenica jeste da nema jednog „recepta“ kako u tome uspeti, ali postoje neke smernice koje bismo mogli da pratimo, pa tako bi bilo dobro da:

-Uspostavite dobru interakciju sa svakim od članova porodice, vodeći računa o tome da aktivno slušate i razumete tuđu perspektivu (čak i kada se sa njom nesaglašavate).

-Postavite jasne granice sa svim članovima porodice (šta je dozvoljeno, a šta nije, u svakom od odnosa koji imate) i budite u tome dosledni.

-Nađite vreme samo za sebe, kako biste radili i uživali u stvarima koje volite.

-Uvedite pravila kojih će se pridržavati svi članovi porodice.

-Dogovarajte se oko svih pitanja koja su važna za porodicu.

-Pronađite zajedničke aktivnosti u kojima ćete provoditi vreme i uživati i praktikujte ih.

Tekst za blog je napisala Vladanka Smolović, master psiholog

Vladanka: ‘Volim ljude i životinje, psihologiju (najviše organizacionu), smeh i šalu, zagrljaje, igranje, učenje, vežbanje i sve ostalo što me veseli i raduje!’

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *