Saboter

Neki ljudi odlažu, neki piju, neki prekomerno jedu… Samosabotirajuća ponašanja rezultat su pokušaja da „spasemo“ sebe od sopstvenih negativnih emocija, pri čemu kreiramo nove probleme. Dakle, u pitanju su različiti oblici ponašanja (odlaganje, zloupotreba alkohola, droga i lekova, utešno jedenje, samopovređivanje…) koja utiču na dugoročne ciljeve i odnose sa drugima, a za koja je karakteristično da ih ponavljamo iznova i iznova.

Samosabotiranje je kompleksan proces koji podrazumeva donošenje velikog broja loših odluka. Neretko ljudi nisu svesni da sami sabotiraju sebe, pošto se efekti (negativni) njihovog ponašanja ne moraju pojaviti određeno vreme. Nažalost, razumevanje veze između samosabotirajućeg ponašanja i negativnih posledica istog nije garancija da osoba ima moć da se više ne angažuje u ove oblike ponašanja. Međutim, svakodnevno postoje potvrde toga da je moguće prevazići bilo koji oblik samosabotirajućeg ponašanja.

Najčešći oblik samosabotiranja je odlaganje. Svi ponekad odlažemo, sabotiramo sebe da bismo izbegli vlastite negativne emocije. Naime, kada postoji raskorak između onoga što želimo i naših aktivnosti, počinjemo da se premišljamo i nalazimo različite izgovore kako bismo opravdali nepotrebno i za nas potencijano loše odlaganje. Dakle, mi sami donosimo ovu odluku koja sabotira naše namere i želje. Najčešći razlog zašto odlažemo jeste neprivlačnost određene aktivnosti, te želimo da izbegnemo negativne emocije koje vezujemo za nju, a umesto toga želimo da se osećamo dobro. Na ovaj način, odlučujemo da odložimo aktivnost koja utiče na naše dugoročne ciljeve. Pored toga, naše želje su ponekad slabe i nejasne, što samo po sebi može da bude deo problema, pa otuda odlažemo aktivnost za kasnije, sledeći ponedeljak, nedelju… Razlog tome jeste to što nije lako regulisati ponašanja za koja imamo slabu motivaciju. Isto tako, postoje brojne stvari koje nam odvraćaju pažnju, a koje bismo radije obavljali („Samo da proverim mail, facebook…“), nego zadatak koji imamo i tako nam proleti vreme radeći sporedne, minorne stvari.

Šta učiniti?

Prvo i najjednostavnije rešenje jeste da počnete da radite na zadatku koji imate. Prepoznajte da želite da odložite aktivnost, kako biste se osećali dobro, a izbegli da se osećate loše. Počnite da radite bilo šta onda kada vam kroz glavu prođe: “Ma, to ću malo kasnije.“. I mali korak je korak ka izvršenju zadatka. Postavite sebi konkretne ciljeve i odredite aktivnosti koje će vam pomoći da sledeći put ne odlažete. To će ponekad podrazumevati da svojim prijateljima, roditeljima i partnerima kažete da ne možete da se vidite sa njima. Napišite kada i šta tačno trebate da uradite da biste ostvarili cilj. Prepoznajte šta je to što vam odvraća pažnju od zadatka koji trebate da obavite i planirajte načine kako da izbegnete da „odolite“ tome.

Tekst za blog je napisala Vladanka Smolović, master psiholog

Vladanka: ‘Volim ljude i životinje, psihologiju (najviše organizacionu), smeh i šalu, zagrljaje, igranje, učenje, vežbanje i sve ostalo što me veseli i raduje!’

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *