Vila Vanfrid gde je Vagner živeo

Bajrojt! Možda vam na prvu loptu zvuči nepoznato, ali verujte da je i meni trebalo vremena da naučim kako se pravilno izgovara ime ovog malog grada u Nemačkoj. Nalazi se u Bavarskom regionu Gornja Frankonija i prvi put se pominje u XII veku.

Međutim, ispostavilo se da je izuzetno mesto, kakvo nisam ni sanjao da može da bude. Upravo u tom gradu se svakog avgusta održava Festival Vagnerove opere (Bayreuther Festspiele) i Festival mladih umetnika (Festival Junger Künstler Bayreuth). Pored Vagnerove kuće, tu se nalaze i muzeji kompozitora Franca Lista (Vagnerovog tasta) i pisca Žan Paula.

Pogled iz parka na Vagnerovu opersku kuću

Zanimalo me je  šta je to čuvenog kompozitora Riharda Vagnera navelo da tamo provede deo svog života i sagradi sopstvenu opersku kuću. On je po dolasku u Bajrojt bio oduševljen, ali je shvatio da je već postojeća operska kuća isuviše mala za njegov orkestar. Nakon toga došao je na ideju da u ovom mestu izgradi sopstvenu opersku kuću, koja bi bila veća i mogla da primi celokupan kompozitorov orkestar.

Zahvaljujući blagonaklonosti kralja Ludviga II, uspeva u ovoj zamisli i 1876. godine počinje sa radom nova operska kuća, izgrađena u delu grada popularno nazvanom ‘’Zeleni breg” , premijernim izvođenjem ciklusa od četiri opere ‘’Prsten Nibelunga’’.


Vagnerova operska kuća I Wagner’s opera house


Naziv operske kuće je Festspielhaus, u prevodu sa nemačkog Festivalska dvorana. Za to doba predstavljala je avangardu u arhitektonskom smislu, a za razliku od ostalih operskih kuća, spoljašnjost nije dekorativnog karaktera, već se insistiralo na jednostavnosti i funkcionalnosti.

Ideja je bila da sala zauzima oblik antičkog teatra, da sva sedišta budu okrenuta ka bini, bez dodatnih galerija i loža sa bočnih strana, a sadrži 1925 sedišta. Vagner je insistirao da ne budu presvučena tkaninom radi što bolje akustike, a razlog da sedišta budu isključivo drvena je bio taj da se publika ne bi previše opustila slušajući kompozitorova maestralna dela.



Festival se održava i danas, svakog leta, i traje od kraja jula do kraja avgusta. Na karte se dugo čeka, često se rezervišu i nekoliko godina unapred, a cena zavisi od nivoa sedišta i kreće se od 15 do 300 evra za jednu predstavu.

Ukoliko tamo odete za vreme festivala, imaćete prilike da uživate u sjajnim izvođenjima svetskih muzičara, a ono što predstavlja svojevrstan gušt je i sam park ispred opere, u kom možete uživati tokom pauze između činova.


Park ispred opere I Park in front of the opera house



Mene je iznenadilo to što se uz tako ozbiljnu i dramatičnu muziku realizuju potpuno nove, moderne i avangardne produkcije, a kostimi su takođe retko kada u originalnoj epohi radnje opere. Ono što može da se desi je i zvižduk iz publike na kraju predstave, ali ne zbog nezadovoljstva sa muzičarima i pevačima, već upravo zbog nerazumevanja savremene produkcije, scenografije ili režije.

U našim operskim kućama publika ipak nije toliko stroga i ne izražava toliko glasno svoje nezadovoljstvo. Ako se odlučite da posetite neku od operskih predstava, budite spremni na to da izdvojite dobar deo dana jer počinju oko 16 casova, a završavaju se posle 22 časa.

Svakako vredi otići, jer se na jedinstven način spajate sa umetnošću i možete da je osetite snažno i izbliza. Potrudite se da ne zakasnite, jer se vrata zaključavaju pet minuta pre predstave, tako da akademskih petnaest minuta kašnjenja nikako ne dolaze u obzir.

I na kraju, izaberite adekvatnu toaletu, jer tamo ljudi uvek dolaze doterani od glave do pete, kombinujući elegantnost i klasiku sa modernim stilom, i prepustite se čarima vrhunske muzike.

Autor teksta i fotografija je Milan Mladenov, diplomirani muzički umetnik.

Milan Mladenov je završio saksofon na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, bavi se operskim pevanjem, a kao muzičar se stručno usavršavao i nastupao u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini.


‘Interesujem se za mnoge segmente u proučavanju kulture i umentosti’.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *