Da li vam se dogodilo da radije izbegnete određenu socijalnu situaciju, jer vam je previše uznemirujuća ideja da će vas neko negativno proceniti dok, npr. prezentujete svoj mesečni izveštaj, te vas obuzima strah da ćete sve „zabrljati“ i osramotiti se pred kolektivom? A sve to praćeno je ubrzanim lupanjem srca, osećajem stegnutosti ili bola, znojenjem dlanova, crvenilom u licu, plitkom disanju…?

Socijalna anksioznost definiše se kao strah zbog kojeg se izbegavaju socijalne situacije u kojim postoji mogućnost da će osoba biti izložena negativnoj proceni od strane drugih.

Iako socijalno anksiozne osobe imaju potrebu da ostave dobar utisak i ostvare vezu sa drugim ljudima, one ipak žele da izbegnu negativnu procenu. U većini socijalnih situacija, kao što je upoznavanje drugih ljudi, kontakt sa autoritetom, posmatranje od strane drugih prilikom obavljanja nekih aktivnosti, kada su u centru pažnje ili su kritikovane, osobe sa socijalnom anksioznošću doživljavaju značajan distres (reakcija na stresni događaj) u emocionalnom smislu, što ukazuje da postoji povezanost između načina razmišljanja i pojave karakterističnih emocija i ponašanja za datu socijalnu situaciju.

Dakle, osoba na karakterističan način obrađuje i struktuira informacije koje dobija iz svog okruženja, te na odgovarajuće načine razmišlja i interpretira te „okidače“. Pa tako, socijalno anksiozna osoba:

  1. Pridaje nepotrebnu važnost određenom ponašanju u socijalnoj situaciji;

  2. Uverena je u izrazitu važnost ponašanja u socijalnim situacijama zarad formiranja i očuvanja socijalnog imidža, uz paralelnu negativnu uverenost osobe u svoje socijalne veštine;

  3. Teži da procenjena ponašanja pripiše celokupnoj ličnosti (a ne samo ponašanju) čime se potkrepljuje i održava negativna slika o sebi, a osoba se oseća manje vredno.

Isto tako, osobe sa socijalnom anksioznošću često imaju tri vrste disfunkcionalnih uverenja u vidu:

  1. Izražavanja visokih standarda o socijalnim sposobnostima osobe (npr. „Ne smem pokazati znake slabosti.“);


  2. Uslovljeno negativno uverenje o socijalnoj proceni od strane drugih osoba („Ako sam tiha, ljudi će misliti da sam glupa.“);

  3. Neuslovljen negativan doživljaj sopstvene ličnosti („Ja sam nedopadljiva.“).

Zahvaljujući tome, osoba socijalne situacije percipira kao opasne i negativno ih interpretira, što predstavlja okidač za pojavu somatskih (ubrzano lupanje srca, osećaj stegnutosti ili bola u grudima, promene u disanju, znojenje, crvenilo u licu, drhtanje ili utrnulost ruku…) i kognitivnih simptoma anksioznosti (doživljaj da je strah preteran ili nerealističan, da je drugi negativno evaluiraju, da drugi sude), što doprinosi javljanju sigurnosnih ponašanja (izbegavanje kontakta očima, da se govori pred nepoznatim ljudima…) kako bi se redukovala uznemirenost i preveniralo da okruženje primeti ovo stanje (a koja zapravo doprinose održavanju straha), dok se pažnja usmerava na sebe. Čime se verovanje o opasnosti negativne procene od strane drugih ljudi pojačava informacijama koje osoba sama kreira.

Postoji psihološka i biološka vulnerabilnost za razvoj socijalne anksioznosti i izbegavanja socijalnih situacija, što je razlog sklonosti socijalno anksiozne osobe da razvije strah kao reakciju na socijalne stimuluse kao što su: kriticizam, odbacivanje, procena od strane drugih i bes. Dakle, osoba od sebe zahteva da se u socijalnim situacijama ponaša „bez greške“, tj. da bude kompetentna i adekvatna, kako bi mogućnost da se negativno proceni bila svedena na minimum, a da se maksimizira tuđe odobravanje i naklonost. Pored toga, osoba ima uverenje da je nedopustivo da se u socijalnim situacijama oseti neka vrsta nelagode (fizička i/ili psihološka), pa odlučuje da se povuče ili da izbegne socijalne situacije ukoliko je oseti.

Postoje brojni načini na koje može da se tretira socijalna anksioznost, a moja preporuka je da pronađete vreme da:

Tekst za blog je napisala Vladanka Smolović, master psiholog.

Vladanka: ‘Volim ljude i životinje, psihologiju (najviše organizacionu), smeh i šalu, zagrljaje, igranje, učenje, vežbanje i sve ostalo što me veseli i raduje!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *